1. Brachiation: Ovo je njihov najefikasniji i najučinkovitiji način kretanja. Oni se ljuljaju od grane u granu koristeći svoje duge, moćne ruke. Njihovi dugi prsti i suprotni palci omogućuju im da sigurno shvate grane.
2. Četverokutni hodanje: Iako prvenstveno arborealni, orangutani mogu hodati po sve četiri na zemlji, često koristeći svoje zglobove za podršku. To je manje učinkovito od brachiacija i uglavnom se koristi za kratke udaljenosti.
3. Penjanje: Orangutani su penjači stručnjaka, koristeći svoje snažne ruke i noge kako bi se uspinjali i spuštali drveće. Čak se mogu penjati okomito koristeći svoj snažni stisak.
4. Suspenzija: Orangutani ponekad vise s grana koristeći ruke i noge, omogućujući im da posegnu za hranom ili istražuju svoju okolinu.
5. Skakanje: Iako nisu njihov primarni način kretanja, orangutani mogu preskočiti kratke udaljenosti između grana, posebno kada se brzo kreću.
Neke dodatne točke:
* sporo i namjerno: Orangutani su relativno spori pokretači u usporedbi s drugim primatema. To je zato što njihova težina i veličina brze pokrete izazove.
* vrlo prilagodljivo: Njihova svestrana lokomocija omogućuje im da s lakoćom kreću u složena okruženja prašuma, dosežući izvore hrane i bježe od grabežljivaca.
* Pojedinačne razlike: Korištene specifične tehnike kretanja mogu se razlikovati ovisno o čimbenicima poput dobi, spola i individualnih preferencija.
Općenito, orangutanski pokret je fascinantna kombinacija snage, okretnosti i prilagodljivosti, omogućavajući im da napreduju u svom izazovnom arborealnom staništu.